CubaMinrex. Ministerio de Relaciones Exteriores de Cuba

Reci Vrhovnog komandanta Fidela Kastra Rusa, Predsednika Republike Kube, na pocetku velikog Marša borbenog naroda protiv terorizma, 17. maj 2005 g.

Sunarodnici:
Od 10.oktobra 1868 g. do danas, narod Kube se borio za svoju nezavisnost tokom 137 godina, prvo protiv španskog kolonijalizma, a zatim protiv ekspanzionisticke i imperijalisticke politike Sjedinjenih Država.
U tom periodu, prvog januara 1959 g. smo prvi put postigli pun politicki suverenitet. Sam kubanski narod je poceo da u potpunosti vlada nacijom, izbrisavši krvavu tiraniju nametnutu spolja. Od tada ovaj plemeniti i herojski narod nije prestao ni jedan jedini dan da se bori braneci svoje pravo na razvoj, pravdu, mir i slobodu.
Zbog tako pravedne i neodrecive težnje, naša zemlja je bila predmet najdužeg ekonomskog rata u istoriji i neumorne i brutalne kampanje terorizma koja traje vec više od 45 godina.
Jedno od prvih i najkrvavijih dela te vrste je bilo dizanje u vazduh parobroda "La Coubre" u havanskoj luci, koje je uzelo 101 život i ostavilo na stotine ranjenih.
Invaziji na Zaliv Svinja, 17. aprila 1961 g., od strane vojne sile koju je organizovala, obucila i opremila vlada SAD , prethodio je iznenadni i izdajnicki vazdušni napad americkim bombarderima koji su nosili oznake kubanskih vazdušnih snaga. Invazionisticke trpe su se dovezle do naše teritorije pracene i cuvane od strane pomorskih i vazdušnih jedinica i trpa SAD koje su ocekivale mostobran na plaži u rukama placenika, da bi u saucesništvu sa OAD podržale privremenu vladu koja nije imala vremena cak ni da poleti sa jednog aerodroma na Floridi.
Sa svoje strane, od prvih godina pobede, po dužini i širini nacionalne teritorije posejane su oružane grupe koje su ubijale seljake, radnike, ucitelje koji su opismenjavali; palili su kuce i uništavali zemljoradnicke i industrijske centre. Dela sabotaže sa živim fosforom i eksplozivima primenjivana su protiv stanovništva i privrede zemlje. Naše luke, trgovacki i ribarski brodovi su bili meta stalnih napada. Objekti i diplomatsko osoblje u inostranstvu su bili žrtve napada eksplozivom i vatrenim oružjem. Diplomate su ginule, nestajale ili bivale obogaljene. Putnicki avioni su eksplodirali pre poletanja ili za vreme leta, kao onaj na Barnadosu, 6. oktobra 1976 g., pun putnika, ciji su ostatci nepovratno završili na dnu mora, na stotine metara dubine.
Bolesti koje ugrožavaju život ljudskih bica ili domacih životinja i biljaka za ishranu naroda, bile su više puta ubacivane u našu zemlju.
Te akcije su smišljale vlade i specijalne službe SAD, a one su i obucavali njihove autore.
Terorizam u najmodernijem i najdramaticnijem smislu, uz podršku najsavršenijih tehnickih sredstava i eksploziva velike snage, bio je stvoren i razvijan od strane samih vladara SAD da bi uništio našu Revoluciju i nije prestao ni za trenutak tokom više od cetiri decenije, na Ostrvu i van njega. Orlando Boš i Posada Kariles, najkrvaviji predstavnici imperijalistickog terorizma protiv našeg naroda, izvršili su desetine okrutnih akcija u brojnim zemljama hemisfere, ukljucujuci i teritoriju SAD. Hiljade Kubanaca su izgubile život ili ostale obogaljene kao posledica tih kukavickih i odvratnih akcija.
Same americke institucije i službe koje su obucavale teroriste kubanskog porekla, vrsno su obucile, kao što je poznato, i one koji su organizovali brutalni napad na Kule bliznakinje u Njujorku, 11. septembra 2001 g., u kojima je više hiljada Amerikanaca izgubilo život.
Posada Kariles ne samo da je zajedno sa Orlandom Bošom - tadašnjim šefom CORU, organizacije koju je stvorila CIA - ucestvovao u uništenju aviona "Kubane", nego je kasnije, dugi niz godina, organizovao desetine planova atentata na živote najviših rukovodilaca Kubanske revolucije i organizovao eksplozije brojnih bombi u turistickim hotelima na Kubi, dok je Orlando Boš, naizgled begunac od americkih vlasti, ucestvovao zajedno sa represivnim snagama Avgusta Pinocea u otmici i ubistvu znacajnih cileanskih licnosti, kao što su Karlos Prats i Orlando Letelier, ili u nestanku brojnih boraca protiv fašizma u Cileu, pa cak i u otmici i pogibiji kubanskih diplomata. Cak iz zatvora u Venecueli je naredivao svojim placenim ubicama izvršenje teroristickih planova. Tako mracne licnosti su uvek dejstvovale pod naredbom vlada i specijalnih službi SAD i bile nelegalno oslobodene sve krivice i kazne, kao u slucaju oprosta koji je predsednik Džordž Buš (otac) dao Bošu, ili tolerisanja prisustva tokom citavih nedelja na americkoj teritoriji, kao što je ucinio aktuelni predsednik SAD sa Posadom Karilesom, što cini flagrantno kršenje samih zakona te zemlje od strane onih koji imaju najvecu odgovornost u zaštiti americkog naroda od teroristickih napada.
Sva teroristicka dela Posade Karilesa, ukljucujuci bombe u turistickim hotelima u Havani i planove atentata, bila su finansirana od strane vlade SAD preko žalosno slavne Nacionalne kubansko-americke fondacije, od kada su je stvorili Regan i Buš 1981 g. Nikada se nije radilo uz toliku prevaru i licemerje.
Ovo nije marš protiv naroda SAD, kao što smo ranije rekli i danas ponavljamo; to je marš protiv terorizma, za život i mir našeg naroda i bratskog naroda Sjedinjenih Država, u cije eticke vrednosti verujemo.
Dole terorizam!
Dole nacisticka doktrina i metode!
Dole genocid!
Dole laži!
Živela solidarnost, bratstvo i mir medu narodima!
Živela istina!
Napred hrabri vojnici plemenitih ideja, koji preziru strah, koji preziru beskrajnu moc protivnika, koji preziru opasnost, jer covecanstvo žudi za pravdom!

<< Atrás